Aluminijum
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 19 | Nivo: Tehnički fakultet, Čačak
Tokom školovanja susrečemo
se sa predmetom materijali,učimo njihova mehanička,fizička,hemijska
svojstva.Obično gledamo na njihovu primenu,ali takođe na njihovu ekonomičnost.Ovo
poglavlje opisuje materijal s kojim veoma često dolazimo u kontakt, ovo
poglavlje opisuje aluminijum, njegove legure, njihova mehanička, fizička
svojstva kao i korozionu sposobnost. Jednom rečju opisuje aluminijum i njegove
karakteristike.
Kada je šest funti aluminijuma smešteno na vrh
Vašingtonskog spomenika do njegovog završetka 1884 godine, aluminijum je bio
tako redak da je bio smatran dragocenim materijalom i novitetom. U manje od
stotinu godina postaje najčešće korišćeni materijal posle željeza. Njegovu
široku primenu zahvaljujemo samom kvalitetu materijala i njegovih legura, kao i
prednostima gledanih sa ekonomične strane. U samoj prirodi aluminijum je
pronađen sa drugim komponentama kao što su oksigen i silicij.
Aluminijum je najzastupljeniji metal na Zemlji.
U odnosu na druge elemente, po količni, nalazi se na trećem mestu, odmah iza
kiseonika (47%) i silicijuma (28%). Zbog svoje reaktivnosti, ne postoji kao
“samorodni” (slobodan) metal, već je tesno povezan sa drugim elementima pa se
većina njegove mase na planeti nalazi se u aluminosilikatima. Ovo ne važi za
Zemljin satelit Mesec. Mesec nema atmosferu a u uzorcima njegovog tla nađena su
zrnca čistog aluminijuma.
POJAVA ALUMINIJUMA
Čvrsta sjedinjenost aluminjuma u stenama i
mineralima uslovila je njegovo relativno kasno pojavljivanje u svojstvu čistog
metala. Pre nepunih dvesta godina. 1827, nemački hemičar Veler, na osnovu
radova svog preteče Ersteda, objavio je metodu dobijanja novog metala, posle
niza bezuspešnih pokušaja najpoznatijih hemičara toga doba (Bercelijus, Dejvi)
Osobine novog metala bile su iznenađujuće, čime je interes za njegovu
proizvodnju naglo narastao. Način dobijanja bio je veoma složen. Dobijan je
dejstvom metalnog aluminijuma na bezvodni aluminijum hlorid. Tom prilikom
izdvajali su se otrovni gasovi pa su prve količine dobijenog aluminijuma bile
daleko skuplje od zlata!
U Francuskoj je, u prvoj polovini 19. veka,
vladao car Napoleon III, “mali nećak velikog strica”, kako su ga zvali. Da bi
zasenio okolinu, priredio je banket na kojem su članovi carske porodice i
najuvaženiji gosti jeli priborom od aluminijuma. Ostali su morali da se
zadovolje zlatnim priborom. Kasnije, taj isti car je potrošio silno zlato da bi
svojoj ličnoj gardi napravio oklope od aluminijuma.
I pored ogromnog interesovanja za novi metal, na
njegovu komercijalnu proizvodnju dugo se čekalo. Godine 1886. razrađen je
elektrolitički metod dobijanja aluminijuma (ni danas, više od jednog veka
kasnije, dobijanje aluminijuma ne može se zamisliti bez elektrolize).
Posle bakarnog, bronzanog i gvozdenog doba,
očigledno je da se nalazimo u aluminijumskom dobu.
Osobine aluminija
Aluminijum je posle željeza drugi po redu metal
koji se koristi u savremenoj mašinskoj tehnici. Upotrebljava se kao čist metal
u elektrotehnici, metalnojprerađivačkoj, predhrambenoj i hemijskoj
industriji,ali mu je mnnogo značajnija primjena u vidu različitih više
komponentnih legura koje se široko upotrebljavaju u mašinskoj idustriji.
Aluminijum je elemenat koji pripada trećoj grupi
periodnog sistema sa atomskim brojem 13 i atomskom masom od 27. Gustina čistog
aluminijuma iznosi 2,7 g/cm3, što znači da je za istu veličinu zapremine
aluminijuma skoro tri puta lakši od železa. Kristališe se po površinski
centriranoj kubnoj rešetki. Aluminijum se odlikuje velikoj elektro
provodljivosti, koja 57%el.provodljivosti koristi bakar (Cu) koji se u tehnici
koristi kao etalon. Temperatura topljenja čistog aluminijuma je 660 C.
Mehanička svojstva aluminijuma su veoma niska; Rm u zavisnosti od prerade se
kreće od 90-180 Mpa, a tvrdoća od 20-40 HB, a plastičnost je veoma visoka što
omogućava valjanje aluminijuma do veoma malih debljina (folije-nalaze svoju
primjenu u predhrambenoj industriji). Veoma se teško obrađuje rezanjem, ima
dobru otpornost prema koroziji, a u atmosferskim uslovima tokom vremena
obrazuje se na površini zaštitna prevlaka oksida aluminija (Al2O3).
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!